sLičnosti

Ličim na ćaleta, kojeg već dugo nema. Svuda me prati, u meni. Pokreti ruku, razmak ramena, rastrojenost uma, mir tokom oblačnih i kišnih dana. Nekad se toliko potsjetim na njega da me stegne sve u stomaku, skupi se bol u grudima i oči puštaju vodu. Slinavko. Čak mi se i usne saviju kao i njegove ono par puta kad sam ga vidio da plače. Vrijeme ne postoji jer da ga ima dosad bih prebolio.

2 komentara

Komentariši